Ag APOLLONI
ELIKSIR
Sedim u srcu tišine
Samoća nokte grize zubima
Glava kao izgrebana mislima
Umeće ljubavi očitam ćutke
Sa dlana svoje ruke
U lavirintu razuma
Tražim kamen mudrosti
Al’, zalud
Niti kamena, niti izlaza
Tad dolažis
Samoću da ubiješ
Tisinu da potopiš
I doneseš mi mir
Dolaziš
Čelo samo da mi takneš
I sve što je bedno
S tobom u trenu postaje vredno
PARFEM
Mrak
Ponoć
Sklopljenih očiju ka tebi idem
Kad nos mi govori
A miris tvog tela me vodi
Ti mirno spavaš
Tamo gore u soliteru
Lagana muzika i bela postelja
Miluju ti lice
Smeđokosa lepotice
Čujem te tragom mirisa
Dok se stepenicama penjem i osluškujem
“Stairway to Heaven”
I s trećeg sprata za mene druge slike nema
S one strane brave
I mirisa parfema
Ti spavaš, o, dušo
O, nebeski anđele
... A kako ja snu da se predam
Kad samo o tebi snevam
Zaustavljam se pored tvog kreveta
Postajem nem
Dalje o svemu govori
Parfeeeem.
SPEKTRUM
Kiša
Kiša
Kiša
Kišnem u samoći
Kiša
Kao i onog dana kada smo ubili sve ono za šta smo živeli
Kiša
A reć steže zube i ćuti
Kiša
Kiša
Kiša
Ceo božji dan pada kiša
Po prozorima moje duše
Tvoja lepota srcem se vidi i voli
Srcem koje me boli
Kiša
Kiša
Kiša
Po obrisima sećanja sunce izranja
Vidim te s one strane viđenja
Kad zvuk kiše prestaje
Pred tvojim licem u duginoj boji
Kiša
Kiša
Kiša
Po prozorima moje duše
Kiša koja boli
Kiša
Kiša
O, Bože!
ZOMBI
Kad tebe više nema
Mene ima i nema
Poslednji put zbog tebe plačem
Trideset i tri kapi suza isplakao sam za tobom
Položio na pramen tvoje kose
Koji je na jastuku ostao
Gde god kren’o
K’o brojanicu ih nižem
Suze i molitve
Na putu bez nade upletene
Krv što ne teče mi kroz vene
Zameniše suze
Najveći sam znak pitanja na ovom svetu
Ništa me ne dotiče
Kraj živih k’o kraj groblja
Hram k’o i toalet
Svetilište prizor lep
Da bez straha pljunem
Ženske brige, želje, strasti
Više ne razumem
Kad pogled nebu upravim
Očiju tvojih se setim
K’o Diogen dušu svoju tražim
Al’ nigde je ne pronalazim
Od prosjaka zalud pružena ruka
Srce koje je nekad bilo moguće taći
Sad će mrtvo naći
Ja sam Zombi, Zombi, Zombi
Sputan međ’ dva sveta
Boga spoznah i videh moć
Al’ ništa me ne greje kroz noć
Jedini put otvoren u očaju biram
I vidim u svom kraju
Nebo se lomi, zemlja trese
Iz grobova mrtvi ustaju
Tako bih rado s njima
Al’ stranac mrtvima
Stranac živima
Svoju senku da vidim
Ni noću ni danju
Želim da umrem, al’ jos sam živ
Želim da ‘mrem, ali leš sam
Granicom smrti i života hodam sam
Među utvarama kao među živima
Nema mi prijatelja
Ne dotiču me suze, krv niti plač
Kao ubica ponoćni šam setač
Kog Mesec pogledom miluje
I vučije zube pokazuje
Bez boli kad čoveku iskopam oko
Il’ ženi zarijem zube u vrat duboko
Nastavljam dalje
Vidim mrtve kako vlažnim kostima tupe svoje zube
Nakon obilne večere
Oganj od sanduka pale
Da se u kolu smrti razgale
E, da mi je sa živima
A nisam ni sa mrtvima
Međ’ dva sveta prikovan
Daleko od Edena
Daleko od tebe, voljena
Nazdravljam
Probudi se, o, žrtvo moja
Duboko u srcu raku mi iskopaj
Ne daj me nemirima
Da kao živ les lutam putevima
Prevela sa albanskog: Merima Krijezi
(“Sarajevske sveske”, 27-28, 2010)
poezi nga Ag Apolloni,ag Apolloni,ag apolloni,poezi shqipe
loading...
Lexo edhe:
